,, San mi je da budem najbolja fudbalerka na svijetu'', Aleksandra Janjić fudbalerka iz Vlasenice

El. pošta Štampa PDF
Ocena korisnika: / 0
LošeNajbolje 

 ,, Prijatelji Srebrenice" za AA- Stereotipi su pojednostavljene i često iskrivljene mentalne slike. U današnje vrijeme postoji mnogo stereotipa vezanih za podjelu na muške i ženske poslove, zanimanja, aktivnosti. Jedan od učestalih stereotipa u našem društvu jeste da postoje muški i ženski sportovi. Fudbal se tradicionalno smatra muškim sportom u kom nema mnogo mjesta za žene. Rijetki su slučajevi gdje žene uopšte i prate dešavanja na fudbalskim terenima. BiH se odlicno uklapa u ovu sliku, pa tako nema mnogo žena koje prate ili se bave fudbalom.

altAleksandra Janjić iz Vlasenice savršeno ruši ove predrasude. Trinaestogodišnja Aleksandra već 8 godina trenira fudbal i planira da se ostvari kao profesionalni fudbaler. Fudbal je zavolila uz svoju braću i rođake. Mlada fudbalerka iz Vlasenice je jedina djevojčica koja se bavi ovim sportom u svom gradu, tako da sve svoje treninge obavlja sa dječacima svog uzrasta. 

Aleksandra ima velike snove i želi da dosegne najviše ciljeve u svojoj sportskoj karijeri. 

,, Volila bih da zaigram za neki veći klub, planiram da idem posle devetog razreda u Bijeljinu, da zaigram za fudbalski klub Radnik, a moj san je da postanem najbolja fudbalerka na svijetu.'', priča o svojim snovima mlada Aleksandra Janjić.alt

Mnogi Aleksandrin izbor  sporta smatraju čudnim, ali to ne smeta ovoj djevojčici, jer uživa punu podršku svoje porodice. 

,, Ja sam veoma zadovoljna i srećna što se ona bavi ovim sportom, a do sada je postigla neke veoma lijepe rezultate. Ne plašim se za nju, jer ona je čvrsta i jaka i ima fudbalerski stav. U početku mi je bilo neobično svi su me pitali, zašto fudbal, zašto ne košarka, ali jedonstavno je zavolila fudbal.'' , podržava svoju kćerku Mladenka Janjić.

Za Aleksandrin fudbalski razvoj brine se njen otac, koji joj je ujedno i trener, on smatra da Aleksanda ima veliki potencijal i ako bude vrijedno radila može da napravi veliku karijeru. 

,,Aleksandra posjeduje jedan genski, nasledni faktor, od mene, pošto sam i ja trenirao fudbal 26 godina. Psojeduje visinu, posjeduje jak šut, ima solidnu tehniku, treba da poradi na snazi, ima jake noge.'' , opisuje Aleksandrin potecijal Vladimir Janjić. Trener fudbalskog kluba Vlasenica.

altSvakodnevni treninzi iziskuju dosta odricanja i napora, zbog velike ljubavi prema fudbalu, Aleksandra izdržava sve napore i stiže da uskladi svoje sportske obaveze sa školskim.

,,Ja sam učenik osmog razreda, treniram svaki dan, ali stižem da učim i završim školske obaveze i vrlo dobar sam učenik. Treninzi nekada znaju da budu veoma teški, ali moja ljubav prema fudbalu je velika i to mi nikada ne smeta. Da uspiješ treba puno da radiš, valjda će se to nekada isplatiti'', kaže, vrijedna trinaestogodišnja Aleksandra Janjić.

Opredeljenje mlade Vlaseničanke, da se bavi fudbalom i trenira sa djecačima, izaziva samo pozitivne reakcije kod njenih drugara, jer im je zanimljivo da u fudbalskim aktivnostima bude uključena i jedna djevojčica.alt

,, Moji drugovi i drugarice me uglavnom podržavaju. Dječaci više vole da se druže sa mnom, a i ja s njima, ima i drugarica koje su zavoljele fudbal zbog mene.'', ponosno kaže Aleksandra Janjić.

Ženski fudbal je u pocetnoj fazi razvoja u BiH. U BiH je trenutno registrovano 12 ženskih fudbalskih klubova od kojih je većina neaktivna zbog nedostatka finansija. Aleksandri Janjić, nije teško da bude jedina djevojčica, među mnogim dječacima u Vlasenici koji se bavi fudbalom. Njen osnovni motiv je ljubav, ljubav prema sportu, ljubav prema fudbalu,a njen primjer pokazuje da kad se nešto iskreno voli i postoji jasan cilj i želja da je sve moguće. Moguce je srušiti predrasude, boriti se, truditi se i biti poseban na svoj način. Aleksandra zaista jeste posebna, posebna je zato što svima nama može da posluži kao primjer kako se zbog ljubavi odriče i kako se jednostavno ruše velike predrasude. Predrasude kojih je sve više, a ne bi trebalo. Ugledajmo se na Aleksandru i počnimo da rušimo prvo svoje lične predrasude, a zatim će početi da se ruše i predrasude koje vladaju u našem društvu, a kojih je previše.